http://www.dajprilikuisusu.info Tue, 04 Jan 2011 09:01:38 +0000 en hourly 1 http://wordpress.org/?v=3.3.1 http://www.dajprilikuisusu.info/?p=438 http://www.dajprilikuisusu.info/?p=438#comments Wed, 02 Jun 2010 10:32:34 +0000 admin http://www.dajprilikuisusu.info/?p=438 http://www.dajprilikuisusu.info/?feed=rss2&p=438 0 http://www.dajprilikuisusu.info/?p=361 http://www.dajprilikuisusu.info/?p=361#comments Fri, 21 May 2010 21:08:46 +0000 admin http://www.dajprilikuisusu.info/?p=361 Osnov­no pi­ta­nje sa ko­jim se sva­ki ra­zu­man čo­vek mora su­o­či­ti je pi­ta­nje smi­sla ži­vo­ta. Po­zna­to je da je ono za­ni­ma­lo mno­ge mi­sa­o­ne ljude u pro­šlo­sti, ali da je i da­nas pri­vlač­no i ak­tu­el­no. Ve­ro­vat­no smo se svi u od­re­đe­nim tre­nu­ci­ma, na pri­mer, po­sma­tra­ju­ći predivni za­la­zak Sun­ca, koje u sve­ča­noj ti­ši­ni tone iza ži­vo­pi­snog pej­sa­ža, za­pi­ta­li oda­kle po­ti­če taj sklad i le­po­ta i šta je to što čini ži­vot i koje nam me­sto pri­pa­da u njemu? Oda­kle do­la­zim i kuda idem? Ka­kav zna­čaj ima moj ži­vot, među mi­li­jar­da­ma onih ljudi koji su ži­ve­li ili žive. Da li je mo­gu­će da po­sle smr­ti sve pre­sta­je i da će sva moja raz­mi­šlja­nja, lju­ba­vi, ža­lo­sti i na­po­ri da ne­što ostva­rim što je do­stoj­no čo­ve­ka ne­sta­ti u vr­tlo­gu vre­me­na i da ću se samo po­vre­me­no po­ja­vlji­va­ti u se­ća­nju svo­je dece, ro­đa­ka i pri­ja­te­lja, a po­sle ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja, kad se i nji­hov ži­vot uga­si, čak više ni tamo? Sve ovo može se do­go­di­ti već u sle­de­ćem tre­nut­ku, jer svi zna­mo da ras­po­la­že­mo ne­si­gur­nim ži­vo­tom. Da li se onda is­pla­ti i dalje ži­ve­ti, bo­ri­ti se i mu­či­ti se, da bismo na kra­ju po­sta­li po­jam usme­ren za­bo­ra­vu, pra­zni­na koja će to za­u­vek osta­ti? Samo ne­ko­li­ko »ato­ma« u bes­kraj­nom sve­mi­ru pro­me­ni­će ob­lik svog po­sto­ja­nja i od lika čo­ve­ka pre­tvo­ri­ti se u ob­lič­je ze­mlje. Zar je u uni­ver­zu­mu sve tako be­smi­sle­no na­sta­lo da usko­ro u be­smi­slu i ne­sta­ne?]]> http://www.dajprilikuisusu.info/?feed=rss2&p=361 0 http://www.dajprilikuisusu.info/?p=337 http://www.dajprilikuisusu.info/?p=337#comments Fri, 21 May 2010 20:11:11 +0000 admin http://www.dajprilikuisusu.info/?p=337 http://www.dajprilikuisusu.info/?feed=rss2&p=337 0 http://www.dajprilikuisusu.info/?p=275 http://www.dajprilikuisusu.info/?p=275#comments Fri, 21 May 2010 09:34:15 +0000 admin http://www.dajprilikuisusu.info/?p=275 http://www.dajprilikuisusu.info/?feed=rss2&p=275 0 http://www.dajprilikuisusu.info/?p=208 http://www.dajprilikuisusu.info/?p=208#comments Thu, 20 May 2010 14:38:11 +0000 admin http://www.dajprilikuisusu.info/?p=208 Po­sto­je raz­li­či­ti pu­te­vi ko­jim po­ku­ša­va­mo da do­spe­mo do ovog ci­lja. Ni­je la­ko iz­ve­sti je­dan op­šti za­klju­čak, ali osta­je či­nje­ni­ca da lju­di obič­no na­sto­je da iz­gra­de sre­ću na ono­me što sma­tra­ju da im je bli­sko, po­zna­to i da im pri­či­nja­va za­do­volj­stvo. Po­i­ma­nje sre­će je lič­no, ali je u skla­du sa tim po­sta­lo uobi­ča­je­no da se, dok je gra­di­mo, usme­ri­mo se­bi sa­mi­ma, da se­bi pri­bli­ži­mo, ostva­ri­mo, za­do­bi­je­mo ono što že­li­mo, na pri­mer do­volj­no vi­sok ži­vot­ni stan­dard. Oni ko­ji ni­su us­pe­li  da obez­be­de kva­li­tet­nu eg­zi­sten­ci­ju, sma­tra­ju da bi po­sta­li sreć­ni ako bi mo­gli da po­sti­gnu ono što na­zi­va­mo »nor­ma­lan ži­vot«. Sva­ka­ko da ovi, a i mno­gi dru­gi či­ni­o­ci (npr. so­ci­jal­ni, psi­ho­lo­ški) uti­ču na to ka­ko se ose­ća­mo. Ipak, mno­gi lju­di ko­ji u ži­vo­tu, u tom ma­te­ri­jal­nom pla­nu, ima­ju sve što že­le, če­sto ni­su sreć­ni. Za­ni­mlji­vo je da to če­sto ni­su ni oni ko­ji ima­ju sre­đe­ne po­ro­dič­ne od­no­se, sta­bi­lan emo­tiv­ni ži­vot i sve osta­lo što u sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu i is­ku­stvu pred­sta­vlja te­melj kva­li­tet­ne eg­zi­sten­ci­je.]]> http://www.dajprilikuisusu.info/?feed=rss2&p=208 0 http://www.dajprilikuisusu.info/?p=200 http://www.dajprilikuisusu.info/?p=200#comments Thu, 20 May 2010 14:17:46 +0000 admin http://www.dajprilikuisusu.info/?p=200 Mladost sam proživeo kao većina današnje omladine. Voleo sam sport, izlaske, društvo, a vikendom bih se ponekad i napio iz zabave. Nisam verovao u Božje postojanje—bio sam ateista. Iako se takav život na prvi pogled činio uzbudljivim, znao sam da uzbuđenja ovakve prirode traju kratko. S prvim ozbiljnijim problemom suočio sam se u svojoj 19. godini. Moja devojka  je ostala u drugom stanju. Problem je postao mnogo veći kada su za to saznali moji roditelji, koji su inače bili protiv te veze. Odmah su zahtevali abortus.]]> http://www.dajprilikuisusu.info/?feed=rss2&p=200 0 http://www.dajprilikuisusu.info/?p=194 http://www.dajprilikuisusu.info/?p=194#comments Thu, 20 May 2010 14:04:36 +0000 admin http://www.dajprilikuisusu.info/?p=194 Nije prošlo mnogo vremena od našeg upoznavanja, a ja sam dobio poziv za služenje vojnog roka. Tada nisam mogao ni da pretpostavim da će događaji u vojsci u velikoj meri promeniti moj kasniji život. Naime, vojsku sam služio na prostorima Kosova i Metohije, u vreme napetosti i NATO bombardovanja.Bio sam osvedočen u svoju grešnost i nedostojnost da se pojavim pred jednim tako pravednim bićem kao što je Bog, a to me je nagnalo da Mu se prvi put iskreno pomolim da me sačuva, obećavajući da ću se sigurno promeniti ako se živ vratim kući. Bog je čudesno odgovorio na moje molitve i dao mi je dva predivna iskustva koja su me iznova osvedočila u Njegovo postojanje, ljubav i brigu za mene.]]> http://www.dajprilikuisusu.info/?feed=rss2&p=194 0 http://www.dajprilikuisusu.info/?p=192 http://www.dajprilikuisusu.info/?p=192#comments Thu, 20 May 2010 13:47:20 +0000 admin http://www.dajprilikuisusu.info/?p=192 Završio sam srednju školu, odslužio vojni rok i, posle nakratko zasnovanog radnog odnosa u nekoj štampariji, položio prijemni za VPŠ, Likovni odsek u Beogradu i počeo da studiram. Kada je tata čuo da sam upisao umetnost, odbio je da me školuje. Ipak sam otišao za Beograd, raskinuvši pre toga na sudu zajednicu života i rada sa svojima i tako stekao pravo na studentski kredit. U studentskom gradu, tužan i sam, ostavljen od svoje devojke, napušten od roditelja, zbunjeno sedeći u svojoj sobi sa rešetkama na prozoru, posmatrajući u suzama zalazak sunca, kupih sebi flašu vina u želji da pobegnem što dalje od samoga sebe! Svirao sam usnu harmoniku, plakao s vremena na vreme, i sve češće se smejao, razuma pomućenog alkoholom a ubrzo zatim i drogama. U mojoj porodici niko nije verovao u Boga i On nikada nije bio spominjan.]]> http://www.dajprilikuisusu.info/?feed=rss2&p=192 0 http://www.dajprilikuisusu.info/?p=181 http://www.dajprilikuisusu.info/?p=181#comments Thu, 20 May 2010 11:56:24 +0000 admin http://www.dajprilikuisusu.info/?p=181 http://www.dajprilikuisusu.info/?feed=rss2&p=181 0